Сваки планинар, независно од вође акције, са собом треба да има малу приручну апотеку, јер се никад не зна у каквој се ситуацији можете наћи. Такође, пожељно је знати и основне принципе пружања прве помоћи у неким карактеристичним ситуацијама за окружење у коме се налазите.

Апотека у ранцу – лична апотека

Основни прибор:

За превијање – газа, завој (5×5, 8×5, 12×5цм), фластер – за фиксирање газе или завоја, ханзапласт – за покривање жуљева и мањих повреда коже.

За дезинфекцију и повреде: алкохол, хидроген 3%, јод, Бивацин (спреј или прашак).

Резервни прибор:

Маказице, пинцета. витамини – Бе комплекса, витамин Ц, олиговит, масти: синопен маст, таблете против пролива – линекс, лоперамид, креме за сунчање, масти хепалпан, синедол, анибиотици…

Висинска болест

јавља се у планинама изнад 3000 метара. Симптоми: главобоља, вртоглавица, лупање срца, малаксалост, повраћање, раздражљивост.

Прекинути успон и вратити оболелог до висине на којима се знаци губе, до базног логора и не остављати га самог.

Превентива: одлична физичка кондиција и аклиматизација (постепено савлађивање висине по данима). За оне који желе више да сазнају о могућим здравственим проблемима на већим висинама могу користити књигу ауторa…

Сунчаница

знаци су: главобоља, несвестица, црвенилост лица, повраћање, повишена температура, па чак и губитак свести. Оболелог пренети у хладовину, поставити на високо узглавље и раскомотити одећу. На главу стављати хладне облоге и давати му да пије много течности. Превентива: ношење капе!

Ране

не смеју се дирати прстима и испирати било каквом течношћу. Чисте се стерилном газом од земље, каменчића…, покривају стерилном газом и превијају завојем.

Крварења

мање ране не дирати прстима нити испирати. Стерилном газом их очистити од прљавштине, покрити газом и превити завојем. У случају обилнијег крварења начинити јастуче од газе или компресивног завоја и чврсто притиснути преко већ постављене газе. Ако рана и даље крвари не скидати постојећи завој, већ преко њега ставити још један компресивни и јаче стегнути.

Крпељ

напада меке делове тела. Након акције, посебно у периоду мај – септембар, обавезно прегледати тело, првенствено ноге. Ако се пронађе, не палити га, не поливати ацетоном, петролејем…, да не би повратио у наше тело и пренео нам могућу заразу. Скинути га пинцетом, окрећући га у било ком смеру и дезинфиковати рану. Извадили га или не обратите се лекару. Превентива избегавати кратке шорцеве и панталоне кроз високу траву, и ношење белих (светлије боје) панталона и чарапа.

Ујед змије

у народу постоји опше веровање да је змија изузетно опасна по човека и да их треба уништавати и убијати. Ово веровање проистиче из непознавања. Змија је изузетно корисна животиња и у ланцу исхране има изузетно важно место.

У нашим крајевима постоје две врсте отровница и то су шарка и поскок. Препознатљиве су по троугластој глави, шари на леђима (Шарка), и рогу на самом врху главе (Поскок). Достижу дужину до 90 сантиметара. Змије се клоне човека и не нападају га уколико су угрожене, односно уколико се стане на њу (у пределу ноге), или ако се рука при пењању у потрази за ослонцем истури изнад равни очију. Налазе се на висинама до 2000 метара, ретко изнад. Уколико дође до уједа повређеном не дозволити никакво кретање, уколико је могуће исцедити рану и испрати хиперманганом. Не давати противотров (серум). Подвезати екстремитет изнад места уједа. Повез на петнаестак минута премештати навише. Рану не спаљивати, не сећи, нити исисавати. Потражити што пре амбуланту. Повређени не сме трчати нити се замарати, да не дође до убрзане циркулације, која разноси отров по организму. Превентива:  пажљиво ходати по пределима где се зна да има змија, или по јако осунчаним каменим плочама и земљи. Носити штап и њиме лупкати о камење чиме се најављује долазак и змија склања. Змија не види већ реагује на вибрације. Уколико се иде кроз високу траву носити камашне и доколенице. Приликом прављења паузе добро осмотрити и очистити терен на који се седа. Посебну пажњу обратити приликом брања шумског воћа, боровница, купина…Уколико се прате ова упутства нећете бити у опасности од змија.

Гром

је чести посетилац високих планина. Уколико дође до грмљавине избегавати окупљања у групи, а ако се крећете растојање појединаца је најмање 25 метара. Избегавати гребене, врхове, усамљена стабла…Метални делови опреме, поготову оне око тела, представљају опасност, зато ранац са опремом ставити даље од себе. Повређеном дати масажу срца.

Пад шећера

До ове појаве долази услед великих физичких напора, ниске температуре или нередовног узимања оброка најчешће код дијабетичара, старијих лица, али и свих који прецене своје могућности. Да би се спречио недостатак шећера обавезни део планинарске опреме чине енергенти: чоколадица, бонжита, суво воће, плазма кекс…. Симптоми: општа слабост, несвестица, зујање у ушима, могућ губитак свести. Оболелог ставити у лежећи положај, са подигнутим ногама и давати му јако заслађене напитке. Уколико сте дијабетичар обавезно јавите водичу пре саме акције.

Сунчано слепило

настаје постепено због одбијања сунчевих зрака од беле површине снега. Симптоми: очи су црвене, сузне, сврбе и пецкају, боле и капци су отечени. На очи стављати хладне облоге, евентуално анестетике (капи), или узимати лекове против болова, носити тамне наочаре и боравити у тамној просторији, док симптоми не нестану. Превентива: ношење тамних наочара.

« Назад на Савете

Leave a Reply

You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>